Odgovori partije Ujedinjena Crna Gora:
1. Da li smatrate da zarade ljekara u Crnoj Gori treba povećati? Ukoliko osvojite vlast šta ćete uraditi u vezi sa zaradama ljekara u prvih godinu dana mandata?
– Apsolutno da! Plate ljekara se moraju povećati i na taj način uvažiti njihov društveni status, rad i dugotrajno školovanje. Prvo šta treba uraditi jeste racionalizacija zdravstvenog budžeta kojim bismo u prvoj godini podigli plate ljekara za 30 do 35% u odnosu na sadašnje.
2. Do sada se socijalni dijalog u oblasti zdravstva vodio samo između Ministarstva zdravlja i reprezentativnih sindikata? Da li smatrate da strukovna udruženja trebaju biti uključena u socijalni dijalog? Ukoliko osvojite vlast šta ćete uraditi tim povodom?
– Uključivanje strukovnih udruženja je od suštinske važnosti za dijalog u zdravstvu. Dosadašnja praksa se svodila na formalno “dijalog” sa podobnim sindikatima čija je reprezentativnost u zdravstvu i najmanju ruku upitna. Na ovaj način bi u dijalogu bili zastupljeni svi činioci zdravstvenog sistema uključujući strukovne sindikate ali i one koji ne pripadaju sindikalnom organizovanju.
3. U kojoj mjeri ste zainteresovani da u proces utvrđivanja prioriteta za donošenje akcionih planova i strategija, koje se tiču unaprjeđenja zdravstva, ukljucite zdravstvene radnike i strukovna udruzenja?
– Donošenje odluka vezano za određivanje prioriteta u zdravstvenom sistemu Crne Gore do sada nije postojalo. Uspostavljanje nekakvih zdravstvenih komisija i savjeta čija je glavna uloga bila upravo uspostavljanje smjera razvoja zdravstvenog sistema, uglavnom su konstituisani sa nekompetentnim politički podobnim pojedincima. Ovakava praksa će se prekinuti i u donošenju stateški bitnih odluka vezano za zdravstveni sistem donosiće se u najširem konsenzusu u koji će biti uključeni svi faktori i sva stukovna udruženja koja će odgovorno učestvovati u tom procesu. Uspostavljanje širokog konsenzusa je garant dobrih zdravstvenih politika.
4. Da li smatrate da ljekari treba da budu prepoznati Zakonom o zaradama u javnom sektoru, a da se kolektivnim ugovorom regulišu druge specifičnosti koje se odnose na njihov rad?
– Zarade u zdravstvu, posebno ljekara kao nosioca posla moraju biti određene posebnim ugovorima između poslodavca i ljekara. U sklopu tih ugovora postaviće se standardi, odnosno limiti o minimalnoj mogućoj zaradi ispod koje poslodavac, bilo privatnik bilo direktor javnih zdravstvenih ustanova neće moći da potpisuje ugovor. Naravno, za ljekare javnih zdravstvenih ustanova određivaće se optimalno koeficijenti u skladu sa Zakonom o zaradama u javnom sektoru. Posebnim ugovorima će se omogućiti i drugi vidovi angažovanja ali uz jasnu transparentnost istih.
5. Da li smatrate da je ograničavanje prava na štrajk suprotno Ustavu Crne Gore?
– Svako ograničavanje prava na štrajk je ugrožavanja osnova demokratije. Svi zaposleni, uključujući i ljekare imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo štrajkom uz neke specifičnosti koje podrazumevaju održavanje kontinuiteta pružanja hitnih medicinskih usluga što je utkano u svijest svakog zdravstvenog radnika.
6. Ukoliko osvojite vlast, da li ste spremni da u prvoj godini mandata pokrenete pitanje izmjene zakona koji tretiraju mogucnost organizivanja štrajka i omogućite da i sindikati koji nisu reprezentativni mogu organizovati štrajk?
– U nastavku prethodnih konstatacija, odgovorno tvrdimo da će izmene Zakona o štrajku sa posebnom osvrtom na zdravstveni sistem biti jedan od prioriteta nove demokratske vlasti jer uređenje ovog zakona predstavlja temelj demokratije.
7. Da li ćete se zalagati za osnivanje fonda za izgradnju stanova za ljekare?
– U sklopu poboljšanja društvenog statusa ljekara podrazumijeva se i rješavanje stambenog pitanja ljekara. Izgradnja besplatnih stanova je utopija koju nikada nećemo obećavati jer se mi bavimo ozbiljnom, realnom politikom. Naše zalaganje u smislu rješavanja stambenih problema ljekara posebno će se odnositi na subvencije, obezbjeđivanje povoljnih kredita i određenih poreskih olakšica po ugledu na neke napredne demokratije. U osnovi ćemo se boriti za ljekara koji će svojim, zarađenim sredstvima, moći da obezbjedi sebi pristojan život dostojan profesije kojom se bave.
8. Da li biste zakonom ograničili dozvoljeni prekovremeni rad u zdravstvenim ustanovama?
– Dozvoljeni prekovremeni rad ljekarima obezbijediće se kroz dijalog i najbolja moguća rješenja. Naravno, ponudićemo prekovremeni i dopunski rad u sladu sa najsavremenijim rješenjima. Ponudićemo i mogućnost podjele radnog vremena između javnih i privatnih zdravstvenih ustanova tako da ukupno radno vrijeme ne dovede do iscrpljivanja ljekara.
9. Da li ste spremni da, ukoliko osvojite vlast, u prvoj godini mandata, pokrenete izmjene zakona u pogledu ograničavanja partijskog zapošljavanja i protiv partijskog postavljanja direktora?
– Partijsko zapošljavanje i partijsko postavljanje direktora javnih zdravstvenih ustanova će biti fokus naše borbe i suština promjena koje će se biti odmah vidljive u zdravstvu. Zakonska regulativa koja će ograničavati buduće Ministre i menadžment da se late partitokratije I dosadašnje prakse će, na taj način biti onemogućene.
10. Ukoliko osvojite vlast, na koji način ćete pristupiti pitanju postavljanja direktora u
zdravstvenim ustanovama?
– Konkursi na kojima će se realno procjenjivati inventivnost i inovativnost kao i menadžerski kapacitet biće jedini uslov za postavljanje na menadžerske pozicije u zdravstvu. Takođe, odgovornost će biti jedan od temeljnih postulata novog menadžment sistema u zdravstvu.
11. Ukoliko osvojite vlast, da li ćete planirati gradnju opšte bolnice u PG?
– Crna Gora sa svojih 7 akutnih bolnica kao i Kliničkim centrom u potpunosti zadovoljava, čak i prevazilazi broj kreveta na 100.000 stanovnika ali ozbiljna analiza koja bi dala ozbiljnu reform nikada nije urađena. Klinički centar Crne Gore predstavlja akutni (opštu) bolnicu za stanovništvo glavnog grada, Danilovgrada i Kolašina gde grvaitira oko 240.000 stanovnika. Izgradnja još jedne oošte bolnice je apsolutno neopravdana sa stanovišta zdravstvenog menadžmenta kao I zdravstvene ekonomije jer bi podrazumijevala neracionalno trošenje novca poreskih obveznika. To bi značilo pored izgradnje novih kapaciteta plaćanje novog menadžmenta sto je u suprotnosti sa onim za šta se mi zalažemo a to je reorganizacija zdravstvenog sistema u menadžment sistemu i njegova racionalizacija. Jedino šta treba uraditi jeste podići kapacitet KCCG za 100 do 150 kreveta koji će pokrivati urgentnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu. Takođe, naglašavamo da tercijarna usluga u sklopu svih usluga KCCG sa manje od 20% sto znači da bi otvaranje druge akutne bolnice u Podgorici bila apsolutno neopravdano po svim kriterijumima.
